Историјат

На иницијативу академика Петра С. Јовановића и уз подршку великог броја професора Београдског универзитета, 18. новембра 1946. године упућен је допис Српској академији наука у којем се образлаже потреба за оснивањем Географско-геолошког института САН, где се наводи: „У Географско-геолошком институту би се обрађивали научни проблеми из географије и геологије и сродних наука које се такође баве питањима о земљи и народу. У такве науке спадају: метеорологија, климатологија, хидрографија, лимнологија, минералогија, петрографија, итд. Овај Институт би се састојао из два основна одсека, географски и геолошки, међу којима треба да постоји пуна сарадња, јер се и сами научни проблеми који ће се у њима обрађивати, међусобно допуњују, а делом и преплићу“ (Петар С. Јовановић, Допис Српској академији наука, Архив САНУ). На Петој седници Одељења за природне науке САН, 11. марта 1947. године, размотрен је предлог Петра С. Јовановића, дописног члана САН, за оснивање Географског института.

Након што је он детаљно изложио општи програм будућег рада Географског института, донета је одлука о оснивању Географског института. На Седмој седници Одељења за природне науке САН, 13.марта 1947. године усвојен је Правилник Географског института, а Уредбом о институтима Српске академије наука (Годишњак Српске академије наука, бр. 54, 1947. године, стр. 30-31), 31. маја 1947. године формално је основан Географски институт Српске академије наука.

Одмах по његовом оснивању управљање Географским институтом поверено је академику Петру С. Јовановићу, који на челу Института остаје до своје смрти, пуних 10 година. У том периоду, он је успео да постави организацију научно-истраживачког рада у Институту, запосли велики број квалитетних истраживача и постигне запажене научне резултате.

У погледу методолошке организације истраживања у оквирима Института у први план су стављена фундаментална научна истраживања, теоријско-проблемског и регионалног карактераа, а у границама могућности и примењена истраживања. У том периоду, у Институту је поред управника имао осам хонорарних сарадника: проф. др Војислав Радовановић и генерал Стефан Бошковић (дописни чланови САН), др Боривоје Ж. Милојевић, др Павле Вујевић, др Сима Милојевић (универзитетски професори), др Бранислав Букуров (професор Више педагошке школе), Стеван Вујадиновић (кустос Етнографског музеја), Антоније Лазић (картограф), и троје стипендиста: Бранислав Јовановић, Небојша Царић и Раденко Лазаревић.

Први састанак чланова Института одржан је 16. јуна 1947. године, а до краја 1947. године врше се прва теренска истраживања у организацији Института, док крајем године Институт добија и прве просторије и опрему на коришћење. Већ наредне 1948. године у оквиру Института се формирају посебна радна одељења: Физичко-географско, Друштвено-географско, Регионално географско и Картографски одсек. Резултати теренских истраживања су представљани на пленарним састанцима у оквиру Института.

Рад Географског института је детаљно описан у првом петогодишњем извештају (1947-1952. године, Архив ГИ „Јован Цвијић“ САНУ). До 1951. године кадровски капацитети Института се повећавају, те је исте године у њему стално запослено 11 научних радника, четири академика САН, један хонорарни научни сарадник, три хонорарна стручна сарадника, три спољна сарадника и два картографа. Кадровско јачање Института се наставља, па тако у периоду од 1951-1957. године активно ради 21 научни радник и пет спољних сарадника истраживача, као и четири помоћна службеника (Бјељац и др., 2017).

До 1961. године Институт је био у радном саставу Српске академије наука и на буџетском финансирању. Истовремено, Географски институт се и реорганизује тако што преузима целокупно особље, средства, права и обавезе укинутог Завода за крш „Јован Цвијић“ Универзитета у Београду (Службени гласник 18/61, од 29.4.1961.), након чега добија и ново име Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.

Наведени период забележио је драстичан пад у броју запослених у Институту, те је научни кадар Института готово преполовљен, те су истраживања спровођења у складу са знатно смањеним кадровским капацитетима свега десетину истраживача. Међутим, управо у овом периоду приметна је знатнија диверзификација предмета истраживања спровођених у институтским оквирима, те се поред општих природно-географских проучавања спроводе у значајнијијој мери привредни проблеми и специјализоване привредне делатности, посебно аграрногеографске и туристичкогеографске тематике.

Осим научно-фундаменталног значаја, у фокус се стављају и примењена истраживања која се спроводе за потребе појединих државних институтција и привредних субјеката у различитим сферама друштвене праксе, што се огледа у већем броју експертских, комплексних и тематских студија развоја појединих просторних целина, студије о заштити животне средине, просторни-планови, стратегије развоја и слично. У истом периоду Институт се јавља и као самостални организатор научних конференција националног и савезног карактера на којима учествују географи са простора СФРЈ, али и иностранства.

Такође се види значајан помак у погледу остваривања међународне научне сарадње и издавачке делатности Института, а посебно у погледу периодичног издања Зброника радова Географског института (првих 18 свезака), 16 научних монографија у едицији Посебна издања, као и 10 тематских географских карата.

У периоду од 1987. до 1992. године научна заједница је остала без три академика географа, Бранислава Букурова, Милисава Лутовца и анастасија Урошевића, чиме географија као дисциплина на нивоу Академије бива у неравноправном односу у поређењу на друге научне дисциплине, као и у односу на друге географске институције, чиме се један део кадрова са Географског института преусмерава ка другим институцијама.

Великим залагањем др Милоша Зеремског и других сарадника Географског института, као и доласком нових кадрова, почиње нова развојна фаза Института након 1990-их. У 1996. години Институт мења и просторије, односно измешта се из зграде САНУ (Кнез Михаилова бр.35), на трећи спрат зграде у улици Ђуре Јакшића бр. 9, док се библиотека Института смешта у приземље исте зграде. У истој згради су смештени и Институт за српски језик САНУ (први и други спрат) и Историјски музеј (четврти спрат).

Овим пресељењем простор Института је смањен за трећину, што значајно отежава услове рада запослених. У том периоду се ради на обнови картографског одељења и развоја географског информационог система у Институту преласком кадрова из Републичког геодетског завода и Војнотехничког института у Београду, набављају се први рачунари, рачунарска опрема и комплетна инфраструктура.

У наведеном периоду Институт је самостално или у сарадњи са другим институцијама организовао 17 домаћих и међународних научних скупова. Институ добија и бројна национална признања и награде на институционалном и индивидуалном нивоу.

У овом периоду долази до значајног кадровског јачања Института, са 15 научних радника (од чега свега три доктора наука) до чак 44 радника (од чега 24 доктора наука), као и четворо техничких лица. Интензивно се сарађује са међународним институцијама и реализује се девет међународних научних скупова.

Потписују се протоколи о међународној сарадњи са сродним географским научним и образовним институцијама у иностранству, а спроводе се и пројекти билатералне сарадње и међународне размене у погледу истраживачке праксе. Повећава се капацитет и међународни научни допринос и препознатљивост научне делатности Института који се огледа у великом броју публикованих радова у светски признатим публикацијама и чланству у међународним радним телима и националним одборима.

Од 2003. године интензивирана је и сарадња са огранком Српске академије наука и уметности у Новом Саду, отварањем канцеларије за запослене у Географском институту са пребивалиштем у Новом Саду посебним залагањем академика Олге Хаџић која уступа своје просторије на коришћење запосленима у Институту. У наведеном периоду објављено је 26 бројева Зборника радова и 57 научних монографија у едицији Посебна издања (од чега осам у суиздаваштву са другим институцијама), један атлас и шест карата. По издавачкој делатности се посебно истиче 2010. година када је Институт успео да објави чак 12 научних монографија.

Прва веб-презентација Института постављена је 2007. године од када се интензивно врши њено унапређивање, а у новије време се видљивост Института повећава активношћу на научним и друштвеним мрежама ResearchGate, Academia.edu, LinkedIn, Facebook, итд.

У овом периоду Институт наставља интензиван научни и институционални развој, уз значајно јачање међународне сарадње, пројектних активности и друштвеног утицаја. Реализују се бројни национални и међународни пројекти, укључујући учешће у програму Horizon Europe, мултилатералне истраживачке иницијативе и пројекте из области дигитализације, геоморфологије, културног наслеђа и друштвених трансформација. Интензивирана је сарадња са домаћим и страним институцијама кроз бројне споразуме и меморандуме, укључујући сарадњу са универзитетима у Европи, Русији, САД, Азији и региону, као и са институцијама као што су Универзитет у Нишу, Факултет безбедности Универзитета у Београду и Универзитет Црне Горе. Институт је био организатор и суорганизатор значајних научних скупова, међу којима се издвајају Пети конгрес словенских географа и етнографа (2024), више међународних конференција из области географије, ерозије и заштите животне средине, као и национални научни скуп Трансформација простора Копнене зоне безбедности (2025). У издавачкој делатности настављен је континуитет кроз објављивање посебних издања (8 публикација), као и зборника са научних скупова и осталих издања (5 публикација).

Истраживачки резултати Института добијају све већу међународну видљивост, што се огледа у индексираности Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ у релевантним базама (Scopus–статус Q2 за 2024. и WoS–IF: 0,8 за 2024. годину), те континуираном расту научне продукције. Институт активно доприноси образовању и друштву кроз акредитоване програме стручног усавршавања, развој дигиталних компетенција у настави и пројекте грађанске науке, као и кроз иницијативе у области заштите и промоције природног и културног наслеђа.

Значајан допринос дат је и на међународном нивоу, укључујући подршку иницијативама UNESCO за проглашење Међународног дана пећина и краса (2025). Кадровски капацитет Института остаје стабилан и висококвалификован са 42 запослених (2025. година) од чега 38 истраживача и 4 административно-техничка радника. Истраживаче чини 5 научних саветника, 17 виших научних сарадника, 14 научних сарадника и 2 истраживача-сарадника. Посебно се истиче да је седам истраживача Института добитник награде „Изврсност у науци” – награђивање 10 % најбољих истраживача у држави за период 2024–2026, од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, што додатно потврђује висок квалитет научног рада.

1. Одлука о оснивању Географског института у оквиру Академије, 1947. године. Годишњак САН, бр. 54, 1947. године.

2. Уредба о оснивању Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, 1961. године. Службени гласник НРС, бр.18, од 29. априла 1961. године.

Јован Цвијић  Аутор текста: др Јелена Ћалић

Петар С. Јовановић  Аутор текста: др Ана Милановић Пешић

Боривоје Ж. Милојевић  Аутор текста: др Александра Спалевић

Војислав С. Радовановић  Аутор текста: др Марија Дробњаковић

Стеван П. Бошковић  Аутор текста: др Александра Терзић

Павле Вујевић  Аутор текста: др Горица Станојевић

Милисав В. Лутовац  Аутор текста: др Јована Тодорић

Бранислав Букуров  Аутор текста: др Марко Д. Петровић

1. Академик Петар С. Јовановић, управник од 1947. до 1957. године.

2. Академик Павле Вујевић, управник од 1957. до 1961. године.

3. Др Владимир Ђурић, управник од 1961. до 1962. године.

4. Вучета Лакић, управник од 1963. до 1965. године.

5. Др Чедомир Милић, управник од 1965. до 1970. године.

6. Академик Милисав В. Лутовац, директор од 1970. до 1979. године.

7. Др Душан Дукић, директор од 1979. до 1983. године.

8. Др Мирослав Милојевић, директор од 1983. до 1986. године.

9. Др Радован Ршумовић, директор 1986. године.

10. Др Милош Зеремски, директор од 1987. до 1989. године.

11. Др Александар Вељковић, директор од 1989. до 1991. године.

12. Др Милован В. Радовановић, директор од 1991. до 1994. године.

13. Др Љубомир Менковић, в. д. директора од 1. 1. до 30. 9. 1995. године.

14. Др Милан Бурсаћ, директор од 1995. до 2006. године.

15. Др Јасмина Ђорђевић, в. д. директора од 2006. до 2008. године.

16. Др Милан Радовановић, директор од 2008. до данас

Списак сарадника.

1. Чедомир С. Милић (1967) Предговор – поводом двадесет година од оснивања Географског института Српске академија наука. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ, књ. 21, стр. VII–IX.

2. Милисав В. Лутовац (1977) Предговор – поводом 30-годишњице оснивања географског института „Јован Цвијић” САНУ. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ, књ. 29, стр. VII– VIII.

3. Милош Зеремски (1988) Четрдесет година Географског института „Јован Цвијић“, САНУ. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“, САНУ, књ.40, стр. 3‒9.

4. Милан Бурсаћ (2005) Географски институт „Јован Цвијић” Српске академије наука и уметности. У: Зборник радова са научног симпозијума „Србија и савремени процеси у Европи и свету”. Београд: Географски факултет, стр. 29-38.

5. Јасмина Ђорђевић (2007) Географски институт „Јован Цвијић“ од оснивања до данас. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“, САНУ, књ.57, стр. 5‒12.

6. Весна Лукић (2007) Научно-истраживачки рад из области демографије у Географском институту „Јован Цвијић” САНУ, Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ, књ. 57, стр.101–107.

7. Бранка Тошић (2007) Истраживања у области географије градова у Географском институту „Јован Цвијић” САНУ, Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ, књ. 57, стр. 261–269.

8. Радмила Милетић (2007) Економско-географска истраживања у Географском институту „Јован Цвијић” САНУ, Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ, књ. 57, стр. 271–280.

9. Иван Поповић и Жељко Бјељац (2007) Развој туристичке науке у Србији после Другог светског рата са посебним освртом на Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Зборник радова Географског института „Јован Цвијић” САНУ, књ. 57, стр. 185–192.

10. Бјељац, Ж. (ур.) (2017) Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ 1947-2017. – Историјат и Перспективе. Српска академија наука и уметности и Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Београд, 423 стр.