Национални пројекти

Пројектни циклус: 1996-2000
Руководилац пројекта: др Милован В. Радовановић
Покровитељи: Министарство за науку и технологију Републике Србије
Носиоци пројекта: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ у сарадњи са Географским факултетом Универзитета у Београду

Током 1995. године, Географски Институт „Јован Цвијић“ је разрадио и припремио тему за пројекат Географска структура и регионализација Србије којим би конкурисао код Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије. С обзиром да је Географски факултет Универзитета у Београду, конкурисао са истом темом, договорено је да се два сродна концепта споје у једну тематски сродну целину. Према програму истраживања, пројекат је реализован кроз шест подпројекта, уз учешће сарадника Географског института у три подпројекта.
1. Комплексна географска структура и регионализација Србије
2. Антропогеографска и демографска регионализација Србије
3. Основе за поставку Географског информационог система (ГИС) Србије

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Пројектни циклус: 1991-1995

Пројекат представља интегралну научноистраживачку тему Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и Одсека за географију ПМФ-а. Сарадници Географског института активно су учествовали у три подпројеката.

1. Геоморфолошки, хидролошко-ќлиматолошки процеси у Србији

Истраживање је било усмерено на проучавање ерозије, спелеолошких објеката, глацијалне морфологије, режима воде, хидролошких модела, цикличности хидролошких појава, утицаја климатских елемената и другог.

2. Друштвено-географски процеси у Србији

Области истраживања у домену подпројекта биле су: демографске структурне компоненте кретања становништва, промене у демографским и економским структурама становништва, агрогеографске промене, утицај миграторних кретања, популациона политика и сличне теме, као и израда ауторских оригинала карата са демографском тематиком.

3. Регионално-географске карактеристике, проблеми и геопотенцијали за развој Србије

Овај подпројекат обухватао је проучавање односа између географије и просторног планирања, регионалних системи насеља, теоријска и методолошка питања у домену урбане, индустријске и регионалне географије. Резултати истраживања у оквиру пројекта су публиковани у Зборнику радова Института (књ. 43, 44-45), и у едицији Посебна издања (књ. 38, 41, 44-46).

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Пројектни циклус: 1988-1994
Руководилац пројекта: др Милован В. Радовановић
Покровитељи: Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије, штампано средствима СО Призрен и СО Гора

Сличног концепта, приступа, и садржаја, у специфичним политичким, друштвено-економским и организационим околностима започета су истраживања осталих шарпланинских жупа – Гора, Опоље и Средска. Тиме је Географски институт наставио континуитет са претходним пројектом како у улози Института као носиоца и кородинатор проучавања тако и у мултидисциплинском приступу проучавању шарпланинских жупа. Истраживања су подразумевала идентификацију, анализу и оцену расположивих природних, демографских, економских и културних потенцијала и могућности њиховог активирања; утврђивање лимитирајућих факотра развоја; увођење модерних технологија на пољу привредног развоја; постицање сарадње и комуникације са осталим просторима Србије; постављање научних основа за израду просторно планских докумената. Уз сараднике из Института, обраде поједних истраживачких тема поверене програмског или пројектног карактера поверене су истраживачима и из других институција (Институт економских наука, Београд; Институт за шумарство, Београд; Биолошки одсек ПМФ-а, Приштина, Институт за проучавање лековитог биља „Др Јосиф Панчић“, Београд, Институт за воћарство, Чачак, Институт за крмно биље, Крушевац, и друге). Ипак, услед политички прилика ниво обухватности истраживања (просторно и тематски) није био истоветан у свом жупама (најнижи је приликом истраживања Опоља, делом Средске, а потпун на простору Горе) (Николић, 1994). Из сличних разлога, Пројекат није у потпуности реализован сагласно постављеним циљевима и задацима.

Систематизација резултата на Пројекту је презентована на научним скуповима, а по тематским целинама публикована у едицији Посебна издања Географског института, књ. 40//1, 40/2, 40/3, и Зборнику радова, књ. 51. Такође, и у овом Пројекту као резулатат истраживања и картографског рада поизашле су серије карата различите размере које су део картографског фонда Института.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Пројектни циклус: 1989-1991
Руководилац пројекта: др Милован В. Радовановић
Покровитељи: Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије

Пројекат је финансиран од стране Републичке заједнице за науку (касније Републичког фонд за технолошки развој), а носилац комплексних истраживања Општине Штрпце, односно Сиринићке жупе, био је Географски Институт „Јован Цвијић“ САНУ. С обзиром на мултидисциплинарни приступ у истраживањима, Институт је координарао радом и преко 30 спољних сарадника из више институција (Географски факултет, Институт за ботанику Биолошког факултета, Геозавод, Архитектонски факултет, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Републички завод за статистику Србије, Одсек за туризмолошке науке ПМФ-а, Скупштина општине Штрпце и друге).

На иницијативу Института, уз подршку Републичког завода за статистику спроведен је ванредни Попис становништва, домаћинстава, станова и пољопривредног становништва на територији општине (01-05.04.1989.), што је омогућило коришћење најновијих података током проучавања предметног простора (Радовановић, 1990). Научним истраживањима обухваћен је широк спектар тематских целина: природни комплекс, антропогеографски, демографски, социолошки и етнолошки процеси, фактори и концепција друштвено економског развоја, туризам, инфрастуктурни системи, мрежа насеља, коришћење и организација простора и друго. Такође, Институт је посредовао у ангажовању појединих истраживачких установа (Институт за сточарство, Земун Поље; Институт за воћарство, Чачак; Институт за крмно биље, Крушевац; Институт за проучавање лековитог биља „Јосиф Панчић“, Београд и друге) на изради посебних, развојно усмерених истраживачких програма, везаним за информационе, организационе и програмске потребе од значаја за убрзанији развој и валоризовање потенцијала на овом простору (Николић, 1991). Комплексне аналитичке и синтетске тематске научне студије о општини Штрпце биле су релевантна основа за планирање развоја и коришћења простора садржаним у Просторном плану Општине Штрпце (Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 2002), који је награђен исте године.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Време трајања: 1986-1990
Носиоци пројекта: Географски институт и Географски факултет ПМФ-a у Београду

У пројектном циклусу 1986-1990. године, горе поменути пројекат, као и следећи у овом хронолошком прегледу реализованих пројеката, део су већег пројекта Географске појаве и процеси у Србији, финансираног од стране Републичке заједнице за науку, а који су заједнички реализовали Географски институт и Географски факултет ПМФ-a у Београду. Географски институт „Јован Цвијић” САНУ био је носилац следећих подпројеката:

1. Географске промене у СР Србији у току социјалистичке епохе

Истраживања су обухватала више тема: положај речних корита као последица савремене тектонике; карактер и орјентација долина условљених морфоструктуром рељефа; варијација протицаја на рекама Србије (и Југославије); природне погодности простора за развој и ширење градова; антропогеографске и демографске основе развоја насељености у Србији; системи насеља и урбаних целина у Србији, системски приступ у географском проучавању градова; аграрно-географска истраживања, методи за анализу и планирање размештаја индустрије; географска средина и друштвено географски процеси. Резултати истраживања су публиковани у едицији Посебна издања (књ. 36) и Зборнику радова (књ. 39 и 40).

2. Примењена географска истраживања
Опсежним географским истраживањима, обухваћене су општина: Велико Градиште, Голубац, Смедерево и Мионица. Циљ комплексних географских проучавања општина био је да се „постави и унапреди теоријско-методолошка основа за географска истраживања, која се могу применити у планирању развоја и коришћења геопростора“ (Вељковић, 1990). Тежиште истраживања је било на елементима просторне структуре, географским појавама и процесима који имају улогу и значај за развој просторних јединица, за рационални размештај делатности, становништва и насеља, за организацију живота и рада становништва и његових активности на посматраном простору. Резултати истраживања су у форми географских монографских студија објављени у едицији Посебна издања (књ. 39 и 42) и Зборнику радова (књ. 41 и 42).

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Географске појаве, процеси и особености, геоморфолошка проучавања и картирања појединих региона Србије (1981-1986)

Овај пројекат је наставак истраживања која су започета пројектом Географске појаве, процеси и особености појединих региона Србије. Уз сараднике Географског института „Јован Цвијић“ САНУ у прoјектима су, такође учествовали и сарадници Одсека за географију ПМФ-а у Београду. Од 1981-1986., пројекат је реализован са модификованим називом Географске појаве, процеси и особености, геоморфолошка проучавања и картирања појединих региона Србије. Наставља се рад на подпројекту Насеља и порекло становништва СР Србије (без Аутономних покрајина), као и Геоморфолошко картирање Србије (наставак југословенског пројекта Геоморфолошка карта Југославије). Као нови под пројекат издваја се:

1. Шумадија – комплексно географска изучавања студија

Истраживања су обухватала физичкогеографску проблематику са аспекта хидрологије (површинских и подземних вода, са освртом на њихово коришћење), и геоморфологије (неотектонски процеси, фосилне и рецентне плавине, савремени геоморфолошки процеси, геоморфолошка картирања дна великих речних долина). У оквиру географије становништва и насеља проучавана је просторно функционална мрежа насеља и њихови односи; степен погодности насеља у односу на географски положај, природно и механичко кретање становништва, социо-економска структура становништва, као и привредне одлике Шумадије. Економско географска истраживања су вршена у оквиру агрокомплекса ниске и високе Шумадије, и туризмолошких појава и процеса (погодности термалних извора за развој бањско лечилишног туризма, потенцијали развоја Шумадије за рекреативни туризам, изградња викенд и туристичких насеља и њихова повезаност са антропогеографским карактеристикама Шумадије). Резултати истраживања, у оквиру овог подпројекта, су публиковани у Зборнику радова (књ. 33-38), и едицији Посебна издања (књ. 35).

 

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Евиденциони број пројекта:
Пројектни циклус: 1978-2012
Руководилац пројекта:
Време трајања: до године

Крајем 1978. године, започета је израда Геоморфолошке карте СФР Југославије, као међурепублички пројекат. Геоморфолози из Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, учествовали су у изради Геоморфолошке карте Србије. У Зборнику радова Географског института књ. 27 и 28, објављени су теоријско методолошки и апликативни приступи изради таквог атласа, а у наведеним свескама Зборника објављивали су геоморфолози са простора бивше СФРЈ. Истраживања су објављена и у Зборнику радова Института, књ 46. У оквиру овог пројекта, као почетак, после теренског истраживања на појединим пределима Западне Србије (проучавање структурних, морфолошких и динамичких особености морфоструктуре рељефа), започета је израда Геоморфолошке карте Западне Србије 1:500.000. Године 1991., објављена је и Геоморфолошка (морфоструктурна) карта Србије у суиздаваштву Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и Одбора за геодинамику САНУ. У сарадњи са Геозаводом објављена је Геоморфолошка карта Србије 1:500.000 као и листови Нови Пазар и Сјеница 1:50.000.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Евиденциони број пројекта:
Пројектни циклус: 1970-1980
Руководилац пројекта:
Време трајања: до године
Учесници ангажовани на пројекту: Уз сараднике Географског института „Јован Цвијић“ САНУ у прoјектима су учествовали и сарадници Одсека за географију ПМФ-а у Београду.

Овај комплексан географски пројекат финансиран је од стране Самоуправне интересне заједнице за науку, и под овим називом реализован је до 1981. Потом су истраживања настављена у оквиру пројекта Географске појаве, процеси и особености, геоморфолошка проучавања и картирања појединих региона Србије, и Географске појаве и процеси.

Пројекат је реализован кроз више подпројеката, а Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ био је носилац следећих:
1. Источна Србија – комплексна географска студија
2. Западна Србија – комплексна географска студија
3. Насеља и порекло становништва СР Србије (без Аутономних покрајина)

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Евиденциони број пројекта:
Пројектни циклус: 1962-1969
Руководилац пројекта: Јовановић, Б. П.
Време трајања: до године
Учесници ангажовани на пројекту: Милић, Ч. С. Зеремски, М., Костић М., Ршумовић, Р.

„Колектив Географског института Српске академије наука и уметности, сада Географски институт „Јован Цвијић“, који је у претходном периоду вршио по плану комплексна географска проучавања мањих географских области у Србији, донео је одлуку почетком 1961. године да се приступи системском проучавању географских прилика средишњих делова уже Србије у оквиру израде монографије о удолини Велике и Јужне Мораве“ (Јовановић, Б. П. Милић, Ч. С. Зеремски, М., Костић М., и Ршумовић, Р., 1969). Како даље наводе Јовановић и сарадници (1969) „рад на географским проучавањима Велике и Јужне Мораве је био пре свега усмерен на решавање оних проблема који су стајали као задаци пред овом генерацијом малобројних научних географских кадрова у Србији и усклађен у условима и могућностима њиховог рада и општим задацима Института, да у основним линијама изучи све најкрупније регионе Србије и напише о њима прве регионално-географске студије“. Физичко-географска уз економско-географска проучавања, проучавања особености котлина и посебно утицајне сфере центара, у значајној мери су проширила и продубили дотадашња сазнања о овом простору. Резултати рада на пројекту су објављивани у свескама Зборника радова Географског института (књ. 20-22), и у едицији Посебна издања (књ.17 и 21). Овај пројекат је био почетна фаза израде комплексних географских истраживања Србије.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Пројектни циклус: 1947-1961
Руководилац пројекта: Петар С. Јовановић
Носиоци пројекта: Географски институт САНУ

 

Комплексна географска проучавања мањих географских целина у Србији (1947 – 1961)

Систематским проучавањем мањих географских целина у Србији обухваћени су простори: сливова река (Јасенице, Млаве, Пека и др); регионалних целина (Банатска пешчара, фрушкогорска област, Неготинска крајина, Висок и др); насеља (Светозарево, Крагујевац, Алексинац и др). Резултате (теоријско-методолошких, теренских, кабинетских) проучавања мањих географских целина сарадници Института су публиковали у свескама Зборника радова Географског института (бр. 1-18) и едицији Посебна издања (књ. 1-16), а објављене су и две аграрногеографске карте. Интересантно је напоменути да су у овом периоду сарадници у Институту у форми „округлог стола“ (Трибина Географског Института) презентовали своја истраживања осталим колегама, уз дискусију о сваком раду.

Аутор текста: мр Радмила Милетић