Национални пројекти

Евиденциони број пројекта: 2012-2013
Руководилац пројекта:
Време трајања: до године

Пројекат је реализован у оквиру макропројекта Подршка реформи државне самоуправе у Србији 2010-2013., финансиран је од стране SIPU International AB Пројектног фонда за институционални развој (Project Fund for Institutional Development – PROFID). Учесници у пројекту су: Министарство регионалног развоја и локалне самоуправе, Републички геодетски завод, и Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ у својству консултанта. Спровођен је фазно, а крајњи резултат је документ предлога Пројектног решења за успостављање Катастра пословне инфраструктуре са акционим планом (фазе успостављања Катастра и Информационог система Катастра пословне инфраструктуре) и Меморандум о сарадњи кључних институција у области израде Катастра пословне инфраструктуре.

Евиденциони број пројекта:
Пројектни циклус: 2012-2014
Руководилац пројекта:
Време трајања: до године

Ранија истраживања спелеолошких објеката у Србији, која су рађена у оквиру Спелеолошког атласа Србије и каснијег геоморфолошког и спелеолошког истраживања запослених у Географском институту (геоморфолози), као и услешна сарадња са ЈП Национални парк „Ђердап“ током израде Лексикона НП Ђердап, условили су учешће Географског института „Јован Цвијић“ САНУ у пројекту Спелеолошки објекти на простору Националног парка Ђердап. Наручилац пројекта био је Национални парк „Ђердап“.

Пројекат је укључивао делимична или интегрална истраживања 30 спелеолошких објеката на простору Парка, што је реализовано у сарадњи са Академским спелеолошко-алпинистичким клубом (АСАК) из Београда. Истраживања су обухватала топографско снимање спелеолошких објеката, картирање морфологије на површини терена, те обраду података помоћу специјализованих програма. У писању текстова учествовало је 9 аутора, како из Института, тако и из других институција и организација. Резултат пројекта било је објављивање монографије Спелеолошки објекти Националног парка Ђердап, а штампу је помогло Министарство пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије. Сарадници Института су самостално или у мањим групама били ангажовани и на пројектима других домаћих и међународних научних институција, државне управе и локалне самоуправе, струковних организација, невладиих организациа и др..

Руководилац пројекта: Драгољуб Штрбац

Пројекат је финансиран од стране Министарства животне средине, рударства и просторног планирања – Агенције за заштиту животне средине. Циљ Пројекта је формирање базе података, а под активностима на прикупљању података о објектима подразумевало се утврђивање координата објеката са тачношћу од 1 метра у државном координатном систему УТМ пројекцији за зону 34. У току реализације, извршена су теренска истраживања на делу простора Србије и обрађени подаци за простор Београда. Пројекат је делимично завршен због недостатка материјалних средстава.

Пројектни циклус: 2010
Руководилац пројекта: др Милан Радовановић, мр Марко В. Милошевић

У оквиру реализације овог пројека, који је финансирало Министарство за науку и технолошки развој кроз Програм подстицања, промоције и популаризације науке 2010. године, сарадници Географског института „Јован Цвијић“ САНУ су обавили теренска истраживања и одржали више научно-популарних предавања у основним и средњим школама по Србији. Завршетак пројекта обележен је научно-популарним предавањем на тему Кањони и клисуре Србије у Коларчевој задужбини (02.12.2010).
Током трајања пројекта дефинисани су критеријуми (стручни и естетски) за избор кањона и клисура који ће бити презентовани, а потом је одабрано 10 кањона и клисура. Изабрани објекти геонаслеђа су представљени са различитих аспеката (геоморфолошког, геолошког, биогеографског, климатског, друштвено-политичког, археолошког, саобраћајног, туристичког). Циљ овог пројекта био је да се упознају различите циљне групе (ученици, професори, запослени у јавним установама и локалним самопуравама) са објектима природног наслеђа, односно геонаслеђа. Такође, кроз предавања и јавне наступе сарадници су покушали да у широј популацији развију свест о индивидуалној одговорности у очувању објеката геонаслеђа, као и потреби за њиховом заштитом и рационалним управљањем на нивоу локалних самоуправа.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Евиденциони број пројекта: 451-04-1564/2023-02
Пројектни циклус: 2023
Руководилац пројекта: др Јована Бранков
Време трајања: 1.7.2023. до 31.1.2024. године
Покровитељи: Република Србија, Министарство културе
Носиоци пројекта: Географски институт „Јован Цвијић” САНУ
Учесници ангажовани на пројекту: др Јована Бранков, др Жељко Бјељац, др Ана Милановић Пешић

У фокусу пројекта који као партнери реализују Географски институт „Јован Цвијић” САНУ и Центар за културу „Вук Караџић” (Лозница) су стари народни спортови, игре и надметања, као заборављени корпус нематеријалног културног наслеђа коме прети опасност од потпуног изумирања.

У оквиру пројекта реализују се едукативне радионица у основним школама, са циљем да се знање о старим спортовима и играма пренесе млађој популацији и створе основе за ревитализацију ових спортова и њихово очување. Радионице се састоје од предавања стручњака различитих профила (географа, етнолога, професора и студената Факултета спорта и физичког васпитања) и организације такмичења на отвореном. У свим школама радионице имају интерактивни карактер, са учешћем деце у разговору и вежбама.

Посебан део пројекта подразумева реализацију анкетног истраживања одраслих (18+) и деце, учесника у радионицама, са циљем да се испитају ставови и знање о старим народним спортовима и играма и познавање културног наслеђа (материјалног и нематеријалног).

Један од резултата пројекта представља научна монографија о старим народним спортовима и играма аутора др Жељка Бјељца и др Јоване Бранков која је доступна на следећем линку: Knjiga99

Галерија:

Евиденциони број пројекта: И2017
Пројектни циклус: 2017
Руководилац пројекта: др Злата Вуксановић-Мацура
Аутори пројекта: др Злата Вуксановић-Мацура, др Марија Дробњаковић, маст Јована Тодорић, маст Александра Спалевић
Време трајања: мај 2017. до децембар 2017. године
Покровитељи: Република Србија, Министарство културе и информисања и Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Носиоци пројекта: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
Учесници ангажовани на пројекту: др Злата Вуксановић-Мацура, др Марија Дробњаковић, др Јована Тодорић, маст. Александра Спалевић, др Александра Терзић, Добрила Стајић, маст. Јасна Мицић, маст. Стефан Денда, Петар Нешић и Снежана Нешић

Предмет пројекта је промоција и презентација народног градитељства као непокретног културног добра од изузетног значаја за Србију. Пројекат се састоји од припреме и одржавања изложбе и њених програма, под називом „Бранислав Којић: простор у селу, село у простору”.

На изложби је приказан рад архитекте и академика Бранислава Којића на пољу сеоске архитектуре, истраживања и планирања села, типологије и система сеоских насеља. Кроз стваралаштво академика Којића указано је на важност очувања народног градитељства као једног од, данас, најугроженијих културних наслеђа. Изложба је приказана у Галерији науке и технике САНУ од 5. до 31. октобра 2017. године. Током изложбе, 16–17. октобра 2017. године, организована је и истоимена научна конференција.

Фотографије:

Пројектни циклус: 2006-2010
Руководилац пројекта: др Марина Тодоровић
Покровитељи: Република Србија, Министарство за науку и технолошки разво

Финансиран од стране Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије. Комплексна истраживања у оквиру пројекта обухватала су теоријско-методолошка проучавања, фундаментална и примењена истраживања у правцу идентификације неразвијених подручја, њихових специфичности, ограничења развоја и потенцијала, и дефинисање могућих праваца развоја. У том смислу, било је потребно утврдити, оценити и примените резултате проучавања физичко географских одлика неразвијених простора, демографских процеса и структура становништва, просторно-функционалних промена у насељима, обележја привредне структуре, као и мере политике регионалног развоја у циљу унапређивање нивоа опремљености ових простора, подстицање ревитализације привреде у правцу смањења испољених диспропорција у нивоу развијености у геопростору Србије.

Резултати истраживања на овом пројекту објављивани су у Зборнику радова, књ. 56, 58, 59(2) (тематски број зборника посвећен пројекту), 60(1), 60(2), и у едицији Посебна издања књ. 68-76 (Бјељац 2009). Део активности током реализације Пројекта се односио и на размену искустава у истраживању, дефинисању и приступу за превазилажење развојних ограничења неразвијености подручја, уопштено, регионалној политици кроз пројекте билатералне сарадње између Србије и Словеније, (2008-2009), односно Србије и Пољске (2008-2009).

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Пројектни циклус: 2006
Руководилац пројекта: др Јасмина Ђорђевић
Покровитељи: Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије – Управа за заштиту животне средине

Током 2006. године, Географски институт је реализовао истраживања у циљу израде Студије о проширењу обухвата Карпатске конвенције у Србији, крајњег резултата проучавања овог простора, као научна институција са српске стране. Наручилац Пројекта је Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије – Управа за заштиту животне средине. Сличан Пројект је започет још 2002. године (Удео СР Југославије у Карпатском региону), али је, након припремних радњи за истраживања, прекинут 2003. године услед реогранизације тадашње државе. Истраживања су обухватала детерминисање границе Карпатског региона у Србији, базиране на физичко географским одликама посматраног простора, као и демографске карактеристике и карактеристике мреже насеља, културне и привредне одлике, са циљем да се осим граница и потенцијала посматраног простора, утврде и смернице за даљи развој и могућности прекограничне сарадње Карпатског региона. Осим Студије, део истраживања (демографских) је објављен у Зборнику радова Географског института књ. 61(2).

Аутор текста: мр Радмила Милетић