Промовисана монографија „Стари народни спортови, игре и надметања – очување, преношење знања и презентација”

У Музеју Јована Цвијића 28. новембра 2025. године одржана је промоција научне монографије „Стари народни спортови, игре и надметања – очување, преношење знања и презентацијаˮ, која је објављена у оквиру Посебних издања Географског института „Јован Цвијићˮ САНУ. Аутори монографије су сарадници географског института др Жељко Бјељац и др Јована Бранков.

О књизи су говориле др Александра Терзић, уредница монографије и др Сања Павловић, рецензенткиња рукописа, као и сами аутори. Уводно обраћање имала је др Ана Милановић Пешић. На промоцији је наглашено да је циљ овог истраживања био да допринесе унапређењу знања о старим народним спортовима и играма, као и да омогући њихову адекватну презентацију кроз детаљну анализу. Истакнута је и оригиналност ауторског приступа, која лежи у покушају ревитализације културне баштине која полако нестаје, док сам рукопис подстиче дубље разумевање образовних вредности старих народних спортова и игара и њиховог значаја за културни идентитет.

Датум објаве: 8.12.2025. године
Извор: др Јована Бранков

Фотографије:

Учешће на промоцији завршетка пројекта о очувању традиционалног наслеђа

Назив догађаја: Учешће на промоцији завршетка пројекта о очувању традиционалног наслеђа
Датум одржавања: 29.11.2025. године
Место одржавања: Галерија САНУ, Београд, Србија

Др Злата Вуксановић-Мацура, учествовала је, у суботу, 29. новембра 2025. године у Галерији САНУ, на промоцији завршетка трогодишњег Индивидуалног пројекта Одељења уметности САНУ под називом „Очување традиционалног музичког и архитектонског наслеђа у Републици Србији“.

Пројекат је реализован у периоду 2023–2025. године и заснива се на дугогодишњим интердисциплинарним истраживањима архитеката и етномузиколога усмереним на проучавање, документовање и очување нематеријалног и материјалног културног наслеђа у Србији. Посебан акценат стављен је на сагледавање повезаности традиционалне музике и архитектуре као комплементарних сегмената културног идентитета и начина живота у различитим геокултурним областима. У оквиру програма, резултати пројекта су представљени кроз документарен видео записе, излагања, као и уживо изведене музичке и играчке наступе.

Др Злата Вуксановић-Мацура представила је део резултате рада на проучавању традиционалне архитектуре Старопланинског подручја, са посебним фокусом на концепт архитектонског резервата и идентификацију архитектонских језгара у области Горњег Висока и Забрдђа. Излагање је било праћено пројекцијом документарних видео-записа насталих на основу теренских истраживања, интервјуа са локалним становништвом, стручњацима и актерима укљученим у процесе очувања и одрживог развоја овог простора. Део резултата пројекта објављен је и у водећем међународном научном часопису Heritage, у раду „Preservation of Vernacular Cultural Landscape and Sustainable Tourism: A Case Study from the Western Carpatho-Balkan Region“ (аутори: Злата Вуксановић-Мацура, Горица Љубенов и Тамара Гајић). Овим радом пројектни налази су додатно афирмисани у међународном научном контексту, нарочито у области интегрисане заштите вернакуарног културног наслеђа.

Пројекат је реализовао интердисциплинарни тим који су чинили: академик др Јелена Јовановић, етномузиколог, научни саветник у Музиколошком институту САНУ и члан Одељења уметности (руководилац пројекта); др Горица Љубенов, дипл. инж. архитектуре, професор на Академији струковних и уметничких студија – Високој грађевинско-геодетској школи у Београду (руководилац потпројекта о архитектонском наслеђу); др Данка Лајић Михајловић, етномузиколог, научни саветник у Музиколошком институту САНУ; и др Злата Вуксановић-Мацура, дипл. инг. архитектуре, виши научни сарадник у Географском институту „Јован Цвијић“ САНУ, Београд.

Представљени резултати пројекта указали су на значај интердисциплинарног и интегрисаног приступа заштити природног, материјалног и нематеријалног наслеђа, као и на потенцијал традиционалне културе и градитељства у обликовању одрживих развојних модела у руралним и периферним подручјима Србије.

Фотографије:

Промоцијa монографије „Стари народни спортови, игре и надметања – очување, преношење знања и презентација”

Назив догађаја: Промоцијa монографије „Стари народни спортови, игре и надметања – очување, преношење знања и презентација”
Датум одржавања: 28.11.2025. године
Место одржавања: Музеј Јована Цвијића, Београд, ,
Организатори: Српско географско друштво и Музеј града Београда

У Музеју Јована Цвијића 28. новембра 2025. године одржана је промоција научне монографије „Стари народни спортови, игре и надметања – очување, преношење знања и презентацијаˮ, која је објављена у оквиру Посебних издања Географског института „Јован Цвијићˮ САНУ. Аутори монографије су сарадници географског института др Жељко Бјељац и др Јована Бранков.

О књизи су говориле др Александра Терзић, уредница монографије и др Сања Павловић, рецензенткиња рукописа, као и сами аутори. Уводно обраћање имала је др Ана Милановић Пешић. На промоцији је наглашено да је циљ овог истраживања био да допринесе унапређењу знања о старим народним спортовима и играма, као и да омогући њихову адекватну презентацију кроз детаљну анализу. Истакнута је и оригиналност ауторског приступа, која лежи у покушају ревитализације културне баштине која полако нестаје, док сам рукопис подстиче дубље разумевање образовних вредности старих народних спортова и игара и њиховог значаја за културни идентитет.

Фотографије:

Одржана национална конференција „трансформација простора копнене зоне безбедности“

Датум одржавања: 5.11.2025. године
Место одржавања: хотел „Ин“ , Београд, Србија
Организатори: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ и Факултет безбедности Универзитета у Београду

У организацији Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и Факултета безбедности Универзитета у Београду, 5. новембра у хотелу „Ин“ одржана је једнодневна национална конференција под називом „Трансформација простора Копнене зоне безбедности“.

Конференцију су свечано отворили др Милан Радовановић, директор Института, и проф. др Младен Милошевић, декан Факултета безбедности. У радном делу програма представљено је осам научних радова, након чега је уследила дискусија међу учесницима.

Други сегмент конференције био је посвећен панел дискусији под називом „Копнена зона безбедности: простор између изазова и перспективе“. Учесници панела били су Раде Перовић (заменик председника општине Медвеђа), Драгана Белензада (директорка Центра за развој Јабланичког и Пчињског округа) и др Синиша Тркуља (Агенција за просторно планирање и урбанизам Републике Србије). Панел је модерирала др Марија Дробњаковић.

На конференцији је представљен тематски зборник радова, под истим насловом, који садржи:
• 12 стручних радова који анализирају еволуцију простора КЗБ
• 29 оригиналних ауторских карата које визуелизију кључне просторне промене
• Појмовник за јасно разумевање стручне терминологије

Конференцији је присуствовало 57 учесника из научно-истраживачких и образовних институција, као и представници државних органа.

У закључцима конференције истакнуто је да Копнена зона безбедности представља политичко-територијални субсистем, те да је неопходно израдити планска документа која би овај простор третирала кроз просторни план подручја посебне намене или кроз планове градова и општина на чијој територији се налази.

 

Фотографије:

Осавремењавање стручно-методичких знања из демографије (2022-2025)

Каталошки број: 1126
Период акредитације: 2022 до 2025. године
Организатор: Географски институт „Јован Цвијић” САНУ
Аутори: др Власта Кокотовић Каназир, др Марко Филиповић
Реализатори: др Власта Кокотовић Каназир, др Марко Филиповић, др Марко В. Милошевић, др Милена Панић

дговорно лице: Милена Панић
Трајање обуке: 1 дан – 8 часова
Преглед програма:
https://zuov-katalog.rs/index.php?kataloski_broj=1126&action=page%2Fcatalog%2Fview
Приоритетна област: Унапређивање стручних – предметно методичких, педагошких и психолошких знања запослених у образовању
Општи циљеви: Упознавање са савременим демографским процесима и појавама и њиховим ефектима у простору
Специфични циљеви:

  1. Анализа актуелних демографских процеса (природни прираштај, популациона динамика на Земљи, миграције, популационе политике, итд.);
  2. Ревидирање садржаја, појмова, класификација које се односе на демографске процесе и појаве;
  3. Демографска регионализација света и Србије;
  4. Упознавање са дигиталним алатима за приказ и анализу демографских података.

Након обуке учесник ће бити у могућности да (исходи):

  • Операционализује опште исходе који третирају демографске процесе и појаве;
  • Препозна факторе који утичу на савремено природно и миграционо кретање становништва;
  • Оцени кључне факторе који утичу на глобална миграциона кретања;
  • Протумачи регионалне разлике природног кретања становништва на територији Србије;
  • Ревидира факторе који утичу на миграциона кретања становништва на територији Србије;
  • Анализира ефекте мера популационе политике на примеру држава у свету и Србији;
  • Пронађе релевантне изворе података који се односе на становништво;
  • Користи дигиталне алате за визуализацију и анализу демографских података.

Фотографије:

„Примена дигиталних алата за приказ и анализу простора у настави“ (кб. 5427)

Евиденциони број семинара: 5427
Датум одржавања: 1.1.2025. до 30.6.2025. године
Место одржавања: Ниш, Лесковац, Суботица, Сомбор, Смедерево, Јагодина, Чачак, Нови Пазар, Крагујевац, Шабац, Нови Сад, Панчево, Београд, Врање, Зрењанин

Организатори: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ
Руководилац семинара: др Марко В. Милошевић и Драгољуб Штрбац

Поштовани, са задовољством вас обавештавамо да је одобрен програм стручног усавршавања од јавног интереса у 2024. години од стране Министарства просвете Републике Србије под називом „Примена дигиталних алата за приказ и анализу простора у настави“ (кб. 5427). Носилац програма је Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ. Аутори програма су др Марко В. Милошевић и Драгољуб Штрбац. Реализатори програма су научни сарадници института др Јелена Ћалић, др Милован Миливојевић, др Јелена Ковачевић-Мајкић, др Милена Панић, Драгољуб Штрбац и др Марко В. Милошевић.

Програм је усмерен на унапређивање дигиталних компетенција наставника и примену информационо-комуникационих технологија у настави. Наставници ће овладати различитим функциjaма Google Earth-а, препознати и креирати геопросторне податке, као и користити овај алат за унапређење наставног процеса.

Очекујемо да ће учесници након завршетка програма самостално користити Google Earth, интегрисати геопросторне податке и успешно реализовати наставне садржаје уз помоћ овог дигиталног алата.

Радујемо се учешћу наставника у овом програму и његовом доприносу модернизацији наставе!
За информације везане за реализаију и пријаву обратити се координаторки програма др Милени Панић (seminar@gi.sanu.ac.rs; na broj mob 064.1.972.993 sms ili viber).

Фотографије:

Мултилатерални пројекат „Геоморфолошка интерпретација податакa фотограметрије и ласерског скенирања у проучавању бујичних сливова“: Geomorphological interpretation of photogrammetry and laser scanning data in the study of torrential watersheds

Евиденциони број пројекта: ДС 15

Руководилац пројекта: др Валентина Николова

Координатор пројекта у Србији запослен у Географском институту „Јован Цвијић“ САНУ: др Ана М. Петровић

Време трајања: 1.7.2023. до 30.6.2025. године

Покровитељ у Србији: Програм међународне научне сарадње од значаја за Републику Србију –Програм за финансирање мултилатералне научне и технолошке сарадње у Дунавском региону Министарства науке, технолошког развоја и иновациjа Републике Србије

Носиоци пројекта: Рударско-геолошки универзитет „Св. Иван Рилски“ у Бугарској, Географски институт „Јован Цвијић” САНУ, Универзитет у Рену, Институт за истраживање глобалних промена Чешке академије наука

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ укључен је у пројекат „Геоморфолошка интерпретација податакa фотограметрије и ласерског скенирања у проучавању бујичних сливова“, који траје 48 месеци. Реализацију пројекта у Србији финансира Министарство науке, технолошког развоја и иновациjа Републике Србије.

Мултилатерални пројекат окупља 6 академских и истраживачких организација из Србије, Бугарске, Француске и Чешке републике. Пројекат се фокусира на анализу гранулације и оријентације наноса класичним и савременим методама коришћењем технологија беспилотних летелица (UAS – Unmanned Aerial System) и терестричког ласер скенирања (TLS) . Општи циљ пројекта је да подржи истраживање бујичних феномена мултисензорним методама и картирање хидро-геоморфолошких ризика бујичних поплава и блатно-камених токова у сливовима брдско-планинских подручја.

Међународна конференција Европске асоцијације географа “EUROGEO 2025 Conference: HUMANISING GEOGRAPHY: PEOPLE, PLACE AND SPACE IN A GLOBAL WORLD”

Датум одржавања: 16.5.2025. до 18.5.2025. године
Место одржавања: Институту за географију, Природно-математичког факултета – Универзитета „Св. Ћирило и Методије” , Скопље, Северна Македонија
Организатори: Европска асоцијација географа (ЕУРОГЕО) и Институт за географију, Природно-математички факултет – Универзитет „Св. Ћирило и Методије”, Скопље

Сараднице Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, др Ана Милановић Пешић, др Сузана Ловић Обрадовић, др Јована Бранков, др Стефана Матовић и др Дејана Јаковљевић, учествовале су на Међународној научној конференцији “EUROGEO 2025 Conference: HUMANISING GEOGRAPHY: PEOPLE, PLACE AND SPACE IN A GLOBAL WORLD” одржаној на Институту за географију, Природно-математичког факултета – Универзитета „Св. Ћирило и Методије” (Скопље, Северна Македонија) у организацији Европске асоцијације географа од 16.05. до 18.05.2025. године и том приликом представиле своје научно-истраживачке радове. Колегинице са нашег Института искористиле су присуство на конференцији да се информишу о актуелним трендовима и савременим методама у географским истраживањима, као и да размотре могућности укључивања наших запослених у пројекте које спроводи ЕУРОГЕО.

У оквиру Конференције одржана је панел сесија о географским часописима, која се фокусирала на улогу академског издаваштва у области географије. Панелисти су били уредници следећих географских часописа: Journal of the Bulgarian Geographical Society, European Journal of Geography, Geographical Reviews и Journal of the Geographical Institute „Jovan Cvijić“ SASA. Током панел сесије разматрана су питања као што су стандарди рецензирања, објављивање у отвореном приступу, као и значај интердисциплинарних истраживања.
Сараднице са нашег Института др Ана Милановић Пешић и др Сузана Ловић Обрадовић искористиле су учешће на панел сесији да представе часопис Института, тематске области које покрива, могућности објављивања за ауторе, као и да укажу на кључне изазове са којима се часопис суочава у савременом научном издаваштву.

Учесници: Дејана Јаковљевић

Саопштење: Water quality as a prerequisite for sustainable water tourism development in National Parks in Serbia

Коаутори: Јована Бранков, Ана Милановић Пешић

Учесници: Ана Милановић Пешић

Саопштење: Understanding Natural Disaster Mitigation through Storytelling in Geography Education

Коаутори: Јована Бранков, Марко В. Милошевић

Учесници: Сузана Ловић Обрадовић

Саопштење: A multidimensional composite index approach to assessing spatial inequalities in local development in Serbia

Коаутори: Стефана Матовић, Тамара Јојић Главоњић

Учесници: Стефана Матовић

Саопштење: Is a Global Framework the Solution for the Circular Economy? Challenges and Constraints for Developing Countries

Коаутори: Сузана Ловић Обрадовић

Учесници: Јована Бранков

Саопштење: Understanding Natural Disaster Mitigation through Storytelling in Geography Education

Коаутори: Ана Милановић Пешић, Марко В. Милошевић

Фотографије:

Промоцијa монографије Национални парк Ђердап – првих 50 година

Назив догађаја: Промоцијa монографије Национални парк Ђердап – првих 50 година
Датум одржавања: 21.2.2025. године
Место одржавања: Библиотека града Београда , Београд
Организатори: ЈП „Национални парк Ђердап“ и Библиотека града Београда

У Библиотеци града Београда 21. фебруара 2025. године одржана је промоција монографије „Национални парк Ђердап – првих 50 година“. У присуству запослених из ЈП „Национални парк Ђердап“, рецезената, бројних сарадника из научних институција и националних паркова, као и медија јавности је представљена ова значајна монографија објављена поводом јубилеја – пола века од проглашења Националног парка Ђердап.

На промоцији је говорила и један од рецезената монографије наша колегиница др Ана Милановић Пешић. У свом обраћању она је указала на вишедеценијску успешну сарадњу Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и ЈП „Национални парк Ђердап“, која је резултирала и публиковањем Лексикона Националног парка Ђердап 2015 године. Такође, она је устакла и учешће бројних сарадника нашег института у пројектима и публикацијама које је реализовало ЈП „Национални парк Ђердап“, као и учешће др Јелена Ћалић у комисији за реализацију и проглашење Геопарка Ђердап.

Према оцени рецезенткиње, др Ане Милановић Пешић монографија „Национални парк Ђердап – првих 50 година“ представља научно – популарну публикацију која ће омогућити академској заједници, као и заљубљеницима у природу да дођу до систематичних сазнања о нетакнутим природним лепотама и богатој културној баштини нашег највећег националног парка. Промоцији монографије присуствовало је неколико колега из нашег института, а међу њима и др Јелена Ћалић и др Драгана Милијашевић Јоксимовић, које су учествовале као сараднице у настанку ове публикације.

Учесник: др Ана Милановић Пешић

Фотографије:

Успешна реализација билатералног пројекта научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Народне Републике Кине

Време трајања: 2021-2023. године

У периоду 2021–2023. године Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ успешно је реализовао билатерални пројекат научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Народне Републике Кине, под називом „Компаративна студија кинеско-српских истраживања и управљања ризицима са становишта мулти-ризика“ (Comparative Research on Sino-Serbia Disaster Risk Prevention and Control from the Viewpoint of Multi-Disasters).

Пројекат је реализован у сарадњи са Институтом за географске науке и истраживање природних ресурса Кинеске академије наука у Пекингу. Са српске стране, руководилац пројектних активности био је др Дарко Вуковић, док су у реализацији учествовали истраживачи Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, у складу са одлукама надлежних институција Републике Србије и органа Института. Пројекат је финансиран од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије и Министарства науке Народне Републике Кине.

Основни научни циљ пројекта односио се на интегрисану анализу метода и техника процене ризика од вишеструких хазарда у Србији и Кини, препознавање просторних образаца високог ризика, као и унапређење превентивних и управљачких мера у области мулти-ризика. Посебан сегмент истраживања био је усмерен и на анализу хазарда изазваних ковид пандемијом на тржиштима Србије и Кине.

У оквиру пројекта, у периоду од 25. новембра до 1. децембра 2023. године, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ угостио је делегацију Института за географске науке и истраживање природних ресурса Кинеске академије наука, коју су чинили професор Erfu Dai, руководилац пројекта са кинеске стране, и чланови тима Shaohong Wu, Jiangbo Gao и Lulu Liu. Током ове посете одржан је радни састанак посвећен унапређењу институционалне сарадње, припреми заједничких публикација и дефинисању наредних праваца научног повезивања.

Значајан део посете кинеске делегације био је посвећен теренским истраживањима у Србији. Том приликом реализован је обилазак лесних профила у Националном парку „Фрушка гора“, мегаклизишта на правцу Београд–Смедерево, као и геолошког профила Кањона Бољетинске реке у Националном парку и Геопарку „Ђердап“. У оквиру теренског рада дуж десне обале Дунава, колеге из Кине упознале су се са генезом, динамиком и последицама активације више значајних клизишта, међу којима су Циганско брдо, Рујиште, Југово и Провалија.

Са друге стране, у периоду од 18. до 26. децембра 2023. године, делегација Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, у саставу др Дарко Вуковић, др Ана Милановић Пешић, др Марко Д. Петровић и др Стефан Денда, реализовала је студијски боравак у Народној Републици Кини. Током боравка у Пекингу одржано је више радних састанака са колегама из партнерске институције, на којима су разматране могућности наставка сарадње кроз нове заједничке пројекте и заједничке радове у међународним научним часописима. Посебну вредност ове посете представљало је упознавање са организацијом, историјатом и научним деловањем Института за географске науке и истраживање природних ресурса Кинеске академије наука, што је допринело јачању институционалних веза и стварању основе за даљу сарадњу.

Након боравка у Пекингу, истраживачке активности настављене су у провинцији Сичуан, у Ченгдуу и Дуђиангјану. У оквиру теренског рада посећен је Дуђиангјан, један од најзначајнијих историјских система за наводњавање и одбрану од поплава у Кини, који је и данас у функцији. Поред тога, реализована је и посета Венчуану, локалитету катастрофалног земљотреса из 2008. године, који представља један од најзначајнијих савремених примера природне катастрофе у Кини и важан предмет проучавања у области управљања ризицима и опоравка погођених подручја.

Успешна реализација овог пројекта потврђује значај међународне научне сарадње у области географских истраживања, процене природних хазарда и управљања мулти-ризицима. Кроз заједнички истраживачки рад, теренске активности, научну размену и припрему публикација, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ дао је важан допринос јачању сарадње између Србије и Кине, као и даљем развоју компаративних истраживања у овој области.