Књига 2
UDK 908(497.113 Фрушка Гора)
Година издања: 1951
Аутори: Бранислав Букуров
Уредник: академик Петар С. Јовановић
Књигу можете преузети у пдф формату: Knjiga 2
Књига 1
UDK 913(497.113 Banatska Peščara)
Година издања: 1949
Аутори: Боривоје Ж. Милојевић, Милорад Васовић, Павле Хрћан
Уредник: академик Петар С. Јовановић
Карта, посебно издање, књига 61
ISBN 86-80029-29-7
UDK 314.117-054(497.11)“1871/1877″, 323.11:528.94(497.11)“1871/1877″, 821.163.41.09-992
Година издања: 2005
Аутори: Мирчета Вемић
Уредник: Милан Бурсаћ
Етничка карта дела Старе Србије је визуел на карто графска представа етничког састава и распореда становништва по насељима, која су наведена у путопису Милоша С. Милојевића из друге половине XIX века. Три свеске нашег познатог путописца под насловом Путопис дела Праве (Старе) Србије које су објављене 1871, 1872. и 1877. године, несумњиво представљају веома вредан историјски, етнографски и географски извор, који је послужио за израду ове карте.
Путопис је рађен, пре свега, из научних разлога, што се види из подршке тадашњег председника Српског ученог друштва г. Јанка Шафарика, као и материјалне помоћи које је то друштво издвојило за штампање прве две свеске. У нашој историографи ји овај путопис је посебно запажен, често је навођен, понекад и оспораван, али до данас није картиран ни један његов садржај. Имајући у виду могућности картографије да литерарне и нумеричке податке претвори у визуелни облик, за ову карту издвојен је само онај садржај који се односи на етнички састав становништва и његов распоред по насељима са различитим бројем кућа.
Преузмите књигу у пдф формату: gijc_pi_061_mirceta_vemic.pdf
Руководилац пројекта: др Марија Дробњаковић
Време трајања: 25.12.2023. до 25.12.2025. године
Покровитељи: Центар за промоцију науке (ЦПН) и Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије
Носиоци пројекта: Географски институт „Јован Цвијић” САНУ
Учесници ангажовани на пројекту: др Марија Дробњаковић, др Милена Панић, др Власта Кокотовић Каназир, др Милан Радовановић, др Жељко Бјељац
Партнери на пројекту: Мирослав Ивановић – Центар за унапређење туристичке привреде ТЕРРА (Ужице); Александар Марковић – Планинарски клуб „Тара” (Бајина Башта); Малина Станојевић – Удружење жена „Сачувајмо село” (Прибој); Владо Додовић – Клуб „Арс Нова” (Ваљево); Биљана Радичевић – Центар за културу „Вук Караџић” (Лозница); Владимир Ивановић – Удружење Сеоски туризам Србије (Љиг).
Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ носилац је двогодишњег пројекта STAY OR LEAVE – spotlight on migration intentions in the rural areas (RurSITU) (ОСТАТИ ИЛИ ОТИЋИ – идентификација миграторних намера становништва на руралним просторима). Пројекат је финансиран од стране Центар за промоцију науке и Министарствa науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије у оквиру Јавног позива за финансирање пројеката грађанских научних истраживања (ГНИ, 2023).
RurSITU пројекат је фокусиран на становнике руралних подручја, њихову мотивацију и намеру становништва да ту останu или их напусте. Истраживање подразумева испитивање узрочности између перцепције појединаца о руралним подручјима, локалних карактеристика и одлука о останку. У истраживање је укључено седам општина са територије Шумадије и Западне Србије, које карактеришу сличне природне и друштвене карактеристике.
Бенефити реализације пројекта ће бити видљиви кроз: оснаживање и одрживост руралних заједница, таргетирање изазова у циљу подстицања развоја руралних простора, промовисање позитивне слике о селу и ублажавања постојећих негативних процеса који их карактеришу. Такође, пројекат ће допринети обогаћивању научног опуса у домену руралних студија и студија о миграцијама у Србији.
RurSITU пројекат, у складу са пропозицијама Јавног позива ГНИ 2023, подразумева активно учешће грађана у свим фазама истраживања, са идејом да се допринесе видљивости позитивних аспеката живота у руралним подручјима.
https://rursitu.rs/indexsrb.html
https://www.cpn.edu.rs/javnipoziv-gni-2023/
Др Злата Вуксановић-Мацура одржала је 19. маја 2025. године уводно предавање и учествовала у панел дискусији на „Симпозијум о социјалном и приступачном становању“ који је организовао Универзитет у Штутгарту, Департман за међународни урбанизам. Др Вуксановић-Мацура, је заједно са Бранкицом Јелић, директорком Стамбене агенције Чачак, имала излагање на тему „Пројекти социјалног становања у Чачку: изазови и перспективе“. На симпозијуму који је одржан током 19. и 21. маја 2025. године излагање су имале и колеге из Данске, Португал и Немачке, а у дискусији су учествовали и студенти и предавачи са Универзитета у Зимбабвеу.
Симпозијум је приређен у оквиру треће тематске радионице реализоване у оквиру пројекта DASH–Deliver sAfe and Social Housing, у чијој реализацију учествују и Институт, а који финансира Европска унија у оквиру програма Хоризонт Европа – Марија Склодовска-Кири акције (уговор број 101086488).
Одржавање треће тематске радионице у Немачкој, сарадници Института који учествују у реализацији DASH пројекта – др Злата Вуксановић-Мацура, др Дејан Дољак, др Драгана Миљановић и др Марко Филиповић – искористили су и за реализују пројектом предвиђеног студијског боравак. Домаћини студијског боравка су били Универзитет у Штутгарту, Департман за међународни урбанизам и Град Тибинген. Више информација о активностима сарадника Института током студијског боравка, као и о реализацији DASH пројекта можете пронаћи на веб страници пројекта https://www.dashousing.eu/
Извор: др Злата Вуксановић-Мацура
Министарство науке, технолошког развоја и иновација објавило je Коначну листу изврсних истраживача.
И овога пута, на листи се нашао значајан број истраживача из Географског института.
Честитамо драгим колегиницама и колегама на великом успеху.
ЛИСТА ИЗВРСНИХ ИСТРАЖИВАЧА У 2026. ИЗ ГЕОГРАФСКОГ ИНСТИТУТА „ЈОВАН ЦВИЈИЋ“ САНУ (ПРВИХ 10% У СРБИЈИ)
1. БРАНКОВ ЈОВАНА виши научни сарадник
2. ДЕМИРОВИЋ БАЈРАМИ ДУЊА виши научни сарадник
3. ДЕНДА СТЕФАН научни сарадник
4. ДОЉАК ДЕЈАН виши научни сарадник
5. ГАЈИЋ ТАМАРА виши научни сарадник
6. КОКОТОВИЋ КАНАЗИР ВЛАСТА научни сарадник
7. МИЦИЋ ЈАСНА научни сарадник
8. ПЕТРОВИЋ МАРКО научни саветник
9. РАДОВАНОВИЋ МИЛАН научни саветник
Комплетну листу можете пронаћи на следећем линку:
https://nitra.gov.rs/cir/nauka/izvrsnost-u-nauci
Извор: Министарство науке, технолошког развоја и иновација
Драге колегинице и колеге,
Позивамо вас да својим радовима дате допринос квалитету специјалног издања часописа Hydrology (ISSN 2306-5338) под називом Integrated Hydrological and Water Quality Approaches for Assessing and Mitigating Pollution in River, Lake and Reservoir Basins, IF: 3.2, CiteScore 5.9.
Гостујући уредници:
Др Дејана Јаковљевић, Географски институт „Јован Цвијић” САНУ
Др Драгана Милијашевић Јоксимовић, Географски институт „Јован Цвијић” САНУ
Др Ана Милановић Пешић, Географски институт „Јован Цвијић” САНУ
Проф. Др Алина Барбулеску, Факултет за грађевинарство, Трансилванија Универзитет у Брашову
Рок за слање научних радова: 31. 12. 2026.
Више информација можете пронаћи на следећем линку: https://www.mdpi.com/journal/hydrology/special_issues/W79PI26EMX
Извор: Др Дејана Јаковљевић
У Народнoј библиотеци „Свети Сава” у Аранђеловцу 28. јануара 2026. године одржана је додела награде „Миле Недељковић” за најбољу књигу из области савремене фолклористике и народне српске традиције. Награда је додељена сарадницима Географског института „Јован Цвијић” САНУ, др Жељку Бјељцу и др Јовани Бранков, за научну монографију „Стари народни спортови, игре и надметања – очување, преношење знања и презентација”. Награда носи име једног од најзначајнијих српских етнолога и проучавалаца народне баштине и историје, а додељује је Удружење грађана „Баштина и будућност – Аранђеловац 1859”. Образложење жирија за доделу награде прочитао је др Бранко Златковић (председник жирија), а о књизи је говорила и др Јелена Јовановић, академик.
Извор: др Јована Бранков
Дана 13. јануара 2026. године, у свечаној сали хотела „Палас” одржан је традиционални новогодишњи коктел за све запослене, сараднике и пријатеље Географског института „Јован Цвијић” Српске академије наука и уметности.
Присутне је поздравио директор Географског института „Јован Цвијић”, научни саветник др Милан Радовановић. У прикладном говору, др Радовановић се осврнуо на резултате и значајне успехе које су Институт и његови запослени остварили у 2025. години и најавио будуће пројекте и циљеве.
Датум објаве: 19.1.2026. године
Извор: Географски институт „Јован Цвијић”
Фотографије:
Др Злата Вуксановић-Мацура, учествовала је, у суботу, 29. новембра 2025. године у Галерији САНУ, на промоцији завршетка трогодишњег Индивидуалног пројекта Одељења уметности САНУ под називом „Очување традиционалног музичког и архитектонског наслеђа у Републици Србији“.
Пројекат је реализован у периоду 2023–2025. године и заснива се на дугогодишњим интердисциплинарним истраживањима архитеката и етномузиколога усмереним на проучавање, документовање и очување нематеријалног и материјалног културног наслеђа у Србији. Посебан акценат стављен је на сагледавање повезаности традиционалне музике и архитектуре као комплементарних сегмената културног идентитета и начина живота у различитим геокултурним областима. У оквиру програма, резултати пројекта су представљени кроз документарен видео записе, излагања, као и уживо изведене музичке и играчке наступе.
Др Злата Вуксановић-Мацура представила је део резултате рада на проучавању традиционалне архитектуре Старопланинског подручја, са посебним фокусом на концепт архитектонског резервата и идентификацију архитектонских језгара у области Горњег Висока и Забрдђа. Излагање је било праћено пројекцијом документарних видео-записа насталих на основу теренских истраживања, интервјуа са локалним становништвом, стручњацима и актерима укљученим у процесе очувања и одрживог развоја овог простора. Део резултата пројекта објављен је и у водећем међународном научном часопису Heritage, у раду „Preservation of Vernacular Cultural Landscape and Sustainable Tourism: A Case Study from the Western Carpatho-Balkan Region“ (аутори: Злата Вуксановић-Мацура, Горица Љубенов и Тамара Гајић). Овим радом пројектни налази су додатно афирмисани у међународном научном контексту, нарочито у области интегрисане заштите вернакуарног културног наслеђа.
Пројекат је реализовао интердисциплинарни тим који су чинили: академик др Јелена Јовановић, етномузиколог, научни саветник у Музиколошком институту САНУ и члан Одељења уметности (руководилац пројекта); др Горица Љубенов, дипл. инж. архитектуре, професор на Академији струковних и уметничких студија – Високој грађевинско-геодетској школи у Београду (руководилац потпројекта о архитектонском наслеђу); др Данка Лајић Михајловић, етномузиколог, научни саветник у Музиколошком институту САНУ; и др Злата Вуксановић-Мацура, дипл. инг. архитектуре, виши научни сарадник у Географском институту „Јован Цвијић“ САНУ, Београд.
Представљени резултати пројекта указали су на значај интердисциплинарног и интегрисаног приступа заштити природног, материјалног и нематеријалног наслеђа, као и на потенцијал традиционалне културе и градитељства у обликовању одрживих развојних модела у руралним и периферним подручјима Србије.
Датум објаве: 22.12.2025. године
Извор: др Злата Вуксановић-Мацура
Фотографије:
