Остала издања и суиздаваштво

Железничка пруга Ужице – Вардиште пројектована је у Србији 1903, као део јадранске пруге на правцу Прахово – Котор (Дубровник). Њена градња је одлагана све до 1906, када је у Босни пуштена у рад железница Сарајево – Вардиште. Убрзо потом, почеле су припреме за градњу пруге Сталаћ – Чачак – Ужице – Вардиште. Ова пруга је грађена по етапама, и први воз у Ужице је стигао из Сталаћа 1912. Даља градња према босанској граници је стала због балканских и Првог светског рата. У току Првог светског рата, по окупацији Србије крајем 1915, Аустро-Угарска је убрзо организовала градњу пруге Вардиште – Ужице како би добила железничку везу на ширем простору Балканског полуострва. Радови су почели почетком марта 1916, а главна радна снага су били руски и италијански заробљеници.
Према доступној архивској грађи, радови су отворени на целој траси од Вардишта до Ужица, а главно градилиште је било смештено у Мокрој Гори у подножју Шаргана. И поред тога што су радови добро напредовали, изграђена је била и железничка станица у Мокрој Гори, а започете на Шаргану и Kремнима, завршен је био и доњи строј до деветог километра од Вардишта, радови су прекинути септембра 1916. По завршетку рата у новоствореној држави Краљевини СХС показала се потреба да се што пре направи железничка веза између Србије и Босне. У програм градњи нових железница ушла је и шарганска пруга. У години 1919. претходни пројекти су усаглашени са избором извођачке варијанте, па је у пролеће те године Министарство саобраћаја наредило, да се на основу тога пројекта настави градња железнице Ужице – Вардиште. Пројекат ове пруге урадили су инжињери: Хуго Кајнцл, бивши инспектор некадашњих босанско-херцеговачких железница, као један од пројектаната ове пруге и градитељ још за време бивше монархије, затим Ранисав Аврамовић, Милорад Миливојевић, Васа Марковић, Андра Станић, Станислав Соботка, Никола Ђурић, Миливоје К. Борисављевић, који су са српске стране и као бивши инжењери на раду на овој прузи урадили прве потезе на њеној траси. Најинтересантнији део трасе односио се на савлађивање висинске разлике између мокрогорске котлине и шарганског превоја. Тај проблем решен је чувеном шарганском „осмицом”.

Преузмите књигу у пдф формату: i_misailovic_r_glibetic_sarganska_osmica.pdf

Књига представља зборник радова са научно-стручног скупа под називом „Мисао и дело генерала – народног хероја Драгослава Петровића Горског“ који је одржан поводом јубилеја 160 година постојања Војне академије који је одржан у организацији Војне академије и Војногеографског института. У овом тематском зборнику дато је научно сагледавање целокупне мисли и дела генерала Драгослава Петровића Горског, са посебним освртом на његов допринос развоју војне географије и примену његовог ратног искуства у савременој војној пракси.
На тему достигнућа истакнутог борца Народноослободилачке војске Србије, из Расинског партизанског одреда, писац и академик Добрица Ћосић наглашава да су најбоље особине ратника и врхунског команданта красиле и генерала Петровића Горског. У научним радовима прикупљеним у оквиру ове књиге, истичу се карактеристике и достигнућа генерала Горског, као и приказују бројни радови које је оставио иза себе, а посебно се истичу савремени војно-политички изазови са којима се Србија суочава. У неких двадесет радова приказана је улога генерала Петровића у рату, као и траг који је оставио у домену војне географије, спорта и другим областима.

Књига Гордане Комазец под називом „Наука, нове технологије и иновација менаџмента у свету“ представља научну монографију организовану у три дела. Аутор на оригиналан начин проналази релације између науке, технологије и менаџмента. Полази се од науке. Поред основних концепта, дефиниције и класификације науке, сажето се износе савремена достигнућа историје и филозофије науке, која указују на значај научних парадигми. Приказује се историјски развој научних парадигми, а посебно се издваја настајућа четврта научна парадигма. Нови научни поглед на свет базира се на идеји опште повезаности и целовитости. Због тога се, у другом делу монографије, обрађује тематика образовања и технологије. Достигнућа у науци захтевају промену у образовању, посебно у образовању за технологију и развој технонауке. Објашњавају се везе између науке, образовања и нових технологија, као и њиховог утицаја на друштво. Издвајају се нове технологије са значајним утицајем на обликовање будућег друштва, као што су нанотехнологије, биотехнологија, информационо-комуникационе технологије и индустријска екологија. Друго поглавње завршава са критиком досадашњег развоја науке и технологије, која потврђују и неопходност иновације менаџмента. Управљање пословним системима иде у правцу пословања у реалном времену, које се заснива на другачијем поимању времена и промене свести људи. Кроз целу монографију, посебно у делу развоја науке и технологије, доказује се значај географских одредница на њихов узајамни развитак.

Књига

Година издања: 2015
Аутори: Група аутора
Уредник: Ана Милановић Пешић

Петотомна едиција Лексикони националних паркова Србије приређена је у уверењу да се природа и њена чудесна лепота могу сачувати и заштитити и књигом. Посвећена је заљубљеницима природе, свима који су макар једном крочили у заштићене пределе Србије и са видиковаца погледали ка рекама, језерима, планинама или шумама које их окружују. Посвећена је још пре онима који ће то тек учинити, са свешћу о истинској нужности учења и знања о природи.

Пред читаоцем је први том едиције Лексикони националних паркова Србије, заједничког лексикографског пројекта ЈП Службени гласник, пет јавних предузећа – националних паркова Ђердап, Копаоник, Тара, Фрушка гора и Шар-планина, и Географског института „Јован Цвијић“ САНУ. Едиција је приређена са дубоком свешћу о нужности континуираног учења о природи и њеној заштити, а у уверењу да се животна средина може заштитити и књигом, концепцијски домишљеном, стручно написаном и брижљиво уређеном. Едицију чини пет лексикона који ће, у укупно око 4.000 чланака и више од 2.000 фотографија и графичких прилога, јавности представити природна богатства и територије пет националних паркова Србије. Обимну грађу требало је прикупити, сажети и издвојити податке који чине срж сваког националног парка појединачно. Заступљена је грађа из области геологије, рељефа, климе, хидрографије, демографије, флоре, фауне, заштите природе, етнологије, историје, археологије, архитектуре, уметности и културе, привреде. Минуциозан рад на утврђивању чињеница, полазног и најважнијег елемента сваког лексикографског издања, био нам је први задатак. Чињенице је потом требало представити на начин на који оне највише говоре, при томе издвојити најважније и дати им највише простора. Другим речима, намера је била да чланци у мало редака кажу што више. Лексикони садрже тематске чланке. Биографских одредница нема. Личности које су оставиле трага у историјским и културним процесима и догађајима у одређеном крају наведене су у одговарајућим тематским чланцима. Административне границе паркова смо у извесном смилу „проширили“ обрађујући нека насеља, институције и привредне организације које не припадају територијама националних паркова, али су са њима функционално повезане. Концепт едиције, метод рада, пројектни менаџмент, редакцијска обрада текста, ликовно-графичко уобличење и штампа урађени су у ЈП Службени гласник. При избору одредница, уредничком тиму Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и Лексикографске редакције Службеног гласника помагали су уређивачки Савети. Одговорност за стручну обраду података у чланцима поверена је уредницима томова и ауторима текстова, којима су помагали изабрани представници националних паркова, као и стручњаци Завода за заштиту природе Србије. Суд о дометима нашег прегнућа препуштамо стручној али и широј јавности, посетиоцима националних паркова, знатижељницима, намерницима, заљубљеницима у лепоте природе, свима који су макар једном крочили у заштићене пределе и са видиковаца погледали ка рекама, језерима, планинама или шумама које их окружују. Њима, и онима који ће то тек учинити, посвећена је ова едиција. Ђердап, територијално највећи национални парк у Србији, обухвата површину од 637,99 км2. Подаци о простору НП Ђердап и његовој непосредној околини, досад разастрти по множини књига, научних радова, часописа, докумената, као и неки досад незабележени, изложени су први пут у једној књизи, у 835 тематских чланака. Лексикон НП Ђердап дело је 10 уредника, 40 аутора текстова, 26 аутора фотографија и већег броја сарадника из ђердапског краја. Уредник овог тома је Ана Милановић Пешић. Уредници струковних области су Лидија Амиџић (флора, фауна, заштита природе), Власта Кокотовић (демографија), Радмила Милетић (привреда, институције), Марко Милошевић (геологија, рељеф, клима, хидрографија, насеља), Душан Михаиловић (археологија, историја), Жаклина Николић (архитектура, уметност, култура). Посебан печат овом лексикону дају фотографије Драгана Боснића. Настојали смо да осим природних карактеристика подручја Националног парка прикажемо и живот на овом делу Дунава, реке која повезује 10 европских држава, а чије је древно име Истар (грч. Истрос, Океанов и Тетијин син, краљ река) забележено још у Хесиодовој Теогонији (VIII–VII в. пре н. е.). Тако овај лексикон поред природног обрађује и материјално и нематеријално културно наслеђе подручја Ђердапске клисуре – Гвоздених врата, границе горњег и доњег тока Дунава, простора где је култура (Лепенски Вир) била развијена 9.500–5.500 година пре н. е., много пре него што су Јасон и аргонаути у потрази за златним руном крочили на ово тле (Аполоније Родијски, Argonautica, V–IV в. пре н. е.). Из времена кад је Дунав био граница Римског царства потиче латински назив Danubius (од келтског danu, велика вода, река), први пут забележен у Јулија Цезара и Салустија Криспа (I в. пре н. е.), из кога су у европским језицима изведена данашња имена реке. Гвоздена врата (фр. Portes de fer, рум. Portile de fier), један од назива Ђердапа, директан је превод његовог турског имена Демир-капија. Топоним Ђердап балкански је турцизам (тур. gerdap, водени вртлог, ковитлац). Трајанов мост, који је некада повезивао Горњу Мезију и Дакију, којег више нема, али је остао приказан на Трајановом стубу у Риму, и Трајанова табла у Ђердапској клисури, из I века н. е., сведоче о значају овог подручја кроз историју, што је, уз географске одлике Ђердапа, разлог што је он данас заштићен као природно богатство Србије. Године 2014. навршило се 40 година од проглашења овог подручја за Национални парк, и 25 година од оснивања Предузећа за заштиту и развој НП Ђердап (данас Јавно предузеће Национални парк Ђердап). Ова књига скроман је допринос саиздавача и аутора тим јубилејима.
Припремио: Владимир Рогановић

Аутори: Невенa Карановић :: :: Година издања: 2012
Издавачи: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, Београд

Ова књига представља мултидисциплинарни научни текст монографског карактера, који указује на узајамну повезаност здравља и пословања, указујући на то да корпоративни сектор у свету постаје све важнији партнер држава у очувању здравља људи чија пракса може бити боље искоришћена и у Србији.

Oслањајући се на традиционалне филантропске активности предузећа у Србији, као што су: директна давања за лечење угрожених појединаца, донирање лекова и медицинске опреме и добровољно давање крви, до сада представљају највидније форме њихове друштвене одговорности. Поред уводног дела и закључних разматрања књига садржи четири поглавља. Прво поглавље односи се на теоријска питања корпоративне друштвене одговорности: дефинисање, корпоративне друштвене одговорности (КДО), концепт корпоративног грађанства и пословне етике предузећа као ново поље за доказивање конкурентности. Друго поглавље односи се на историју и савремено стање корпоративне друштвене одговорности у Србији у шта спадају: задужбине и фондације у здравству, савремена корпоративна филантропија, повезаност маркетинга предузећа са друштвеним циљевима, друштвени маркетинг предузећа, волонтирање у заједници, друштвено одговорна пословна пракса и законодавни оквир за КДО у Републици Србији. Треће поглавље односи се на везе здравља, пословања и одрживог развоја, са посебним акцентима на социјалне детерминанте здравља, смањење неједнакости у очувању здравља у функцији одрживог развоја и изградња партнерства пословног сектора и здравствених установа. Циљ ове монографије је да укаже на могућности сарадње приватног и јавноздравственог са цивилним сектором у унапређењу здравља становништва Србије. Намењена је као путоказ за научна истраживања и специјалистичке студије у области управљања здравственим установама у Србији, затим запосленима у локалној самоуправи и руководиоцима у приватном сектору за осмишљавање сарадње здравственог и пословног сектора, као и доношењу стратегија друштвено одговорног пословања на свим нивоима партерског пословања здравственог и цивилног сектора.

 

Фотографије:

Интернет продавница „Јован Цвијић“: Сазнајте више