Архива

Пројектни циклус: 2002-2003
Руководилац пројекта: др Милан Бурсаћ
Покровитељи: Југоимпорт СДПР

Наручилац Пројекта је био „Југоимпорт СДПР“; Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ је био носилац, а у реализацији су учествовали и Институт за економику пољопривреде, Београд (Програм развоја пољопривреде на подручју Сувоборског краја) и Завод за заштиту природе Србије, Београд (Студија заштите природе Сувоборског краја). Истраживањем је обухваћен простор са 28 насеља на територији општина Љиг, Мионица и Горњи Милановац. Анализирани су географски потенцијали (и ограничења) развоја са аспекта геоморфолошких, климатских, хидролошких, демографских карактеристика и карактеристика мреже насеља, досадашњег руралног развоја и аграрних обележја, туристичких карактеристика, те облежја просторно-привредне структуре на истраживаном простору. На основу ових анализа дати су предлози и сугестије за убрзанији, одрживи, интегрални развој Сувоборског краја, уз посебан акценат на правце даљег развоја насеља Коштуниће. Услед реорганизације наручиоца посла „Југоимпорт СДПР“ и недостатка финансијских средстава, овај пројекат није завршен. Резулатати истраживањима су публиковани у издањима неколико научно-стручних скупова.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

 

Евиденциони број пројекта: 47007 ИИИ
Пројектни циклус: 2011–2019
Руководилац пројекта: Др Милан Радовановић
Аутори пројекта: Др Милан Радовановић
Време трајања: 01.01.2011. до 30.01.2020. године
Покровитељи: Република Србија, Министарство за науку и технолошки развој
Носиоци пројекта: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ

Пројекат Географија Србије је интердисциплинарни научно-истраживачки пројекат комплексног типа, који обухвата истраживања на целокупној територији Републике Србије, из више научних дисциплина превасходно из области гео-наука и сродних наука.

Научна истраживања подразумевају кабинетски и теренски рад научних радника и истраживача из Института и спољних сарадника, организацију публиковање резултата истраживања у међународним и домаћим научним часописима, монографским делима и конференцијама. Поред тога, у оквиру овог пројекта организују се стручна предавања, семинари и саветовања за различите категорије корисника.

Фотографије:

 

Пројектни циклус: 2002-2003
Руководилац пројекта: др Илија Мисаиловић
Покровитељи: Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије

Пројекат из категорије Програма технолошког развоја, финансијски је подржан од стране Министарства за науку, технологије и развој Републике Србије. Реализатори Пројекта су Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ и Угоститељско туристичко предузеће „Каштел“, Ечка (наручилац посла). Пројекат је требао да буде у трајању од 24 месеца. Предмет истраживања је обухватао развој руралног туризма и заштиту Парка природе Стари Бегеј-Царска бара (укључујући и рибњак Ечка), као атрактивне природно географске туристичке вредности које представљају елементе туристичке понуде. Међутим, иако је прва фаза, теренска и кабинетска истраживања за коначну, аналитичку оцену, била завршена 2003. године, услед промене власничке структуре УТП „Каштел“ и незаинтересованости новог власника за даљу сарадњу, пројекат је делимично реализован. Резултати истраживања су парцијално презентовани на појединим међународним скуповима о Банату. Кумулативни резултати истраживања на овом пројекту, са предлогом наставка истог, презентовани су на научном скупу Дворци у Војводини“ 2010. године, одржаном у Каштелу Ечка.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Руководилац пројекта: др Милан Бурсаћ
Покровитељи: Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије

Истраживања у оквиру пројекта, које је финансирало Министарство науке и заштите животне средине Републике Србије је обухватило део Паневропског коридора X, који пролази кроз Србију, долинама Саве, Дунава, Велике и Јужне Мораве са попречним крацима дуж долинеТисе (крак b) и Нишаве (крак c). Истраживани су природни (природне карактеристике и потенцијали), антропогени и демографски елементи геопростора, који су потенцијални или већ имају кључну улогу за свеукупан развој, потом обележја привреде и појединих делатности (инфраструктурни системи, индустрија, туризам, пољопривреда), мрежа урбаних центара, а у циљу утврђивања подручја и локалитета атрактивних за интензивирање развоја привредних активности, и нарочито за активирање туристичких геопотенцијала и њихов значај у подстицању и усмеравању развоја, организацији и коришћењу геопростора. Проучавањима су обухваћене могућности и значај развојних осовина у појасу Коридара X и VII, и на њих повезаних секундарних осовина развоја, као елемената за просторно-функционално интегрисање Србије у ширем простору Југоисточне и Средње Европе, као и геопросторни елементи за интензивирање програма прекограничне сарадње. Резултати истраживања су објављивани у Зборнику радова Географског института књ. 52 и 54, и у едицији Посебна издања Института књ. 59, 60 и 62-65.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Пројектни циклус: 2001-2003

Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, у сарадњи са Музејом Српске православне цркве, покренуо је пројекат израде географских карата, а касније и атласа геопростора на коме се налазе цркве и манастири Српске православне цркве. Наручилац пројекта је било Савезно министарство (касније секретаријат) за вере СР Југославије. У оквиру пројекта, реализована је припремна фаза: методологија и израда кључа картографских знакова за карту 1:750.000 представљених на огледној карти, започета је дигитализација скенираних карата. Међутим, престанком рада овог Савезног министарства и недостатком финансијских средстава овај пројекат није настављен.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Пројектни циклус: 1996-1999
Руководилац пројекта: Предраг Ђуровић

Ово је први атлас овог типа у Србији, од оснивања спелеологије до данас. Атлас је резултат пројекта чија су истраживања обухватила 81 најзначајнијих спелеолошких објеката у Србији. Дати су збирно планови и профили спелеолошких објеката. Такође, одређени су и критеријуми за издвајање наведених 81 спелеолошких објеката. Географски институт „Јован Цвијић“ је био носилац пројекта, а у изради су учествовали и спољни сарадници из других институција (Географски, Биолошки факултет, као и друге). Истраживања су обухватала историјски развој спелеологије, седиментолошке и структурно-тектонске и морфолошке одлике карста у Србији, хидролошке, биогеографске одлике, заштита пећина и јама, палеолитска археолошка истраживања, заштита и могућности за даља коришћења спелеолошких објеката у Србији. Атлас је објављен као књ. 52 у едицији Посебна издања Географског института „Јован Цвијић“ САНУ.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Пројектни циклус: 1999-2000

Први носилац овог пројекта, који је био замишљен као двогодишњи, је био Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ, а други Географски факултет Универзитета у Београду. Предвиђени подпројекти били су: Географски и геополитички положај Србије; Природне основе и потенцијали Србије; Историјско географске основе; Антропогеографске основе насељености Србије и стварања српског етничког простора; Антрополошко-етнолошке особености Србије, Културно цивилизацијске везе и односи; Демографски развој; Актуелна демографска ситуација и демографска будућност Србије; Мрежа насеља и центара Србије; Географска регионализација, Регионални развој и управно-територијална организација Србије. У првој години вршена су припремна кабинетска (прикупљање литературе) и теоријско методолошка истраживања. У 2000. години, услед тадашње друштвено политичке ситуације у Србији пројекат је прекинут.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Пројектни циклус: 1991-1994
Руководилац пројекта: Живадин Јовичић

Преласком др Живадина Јовичића са Географског факултета Природно-математичког факултета у Београду, Географски институт је добио и први комплексни пројекат из туристичке географије и заштите животне средине. Обухватао је четири фазе: методика истраживања развоја туризма на Копаонику као фактора еколошког ризика; хотелско насеље на Копаонику, као фактор еколошког ризика; туристички промет као фактор еколошког ризика; заштита дивљачи у условима масовног туристичког промета. Резултати истраживања у оквиру овог пројекта, су публиковани у Зборнику радова књ. 44/45.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Пројектни циклус: 1994-1996

На основу Споразума о стручној сарадњи између Урбанистичког завода Републике Српске из Бања Луке као носиоца израде Просторног плана Републике Српске (наручилац: Влада Републике Српске – Mинистарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију) и Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, реализована је сарадња на изради документа Етапни план Републике Српске за период 1996-2001. година, као први корак у процесу израде просторно-планског документа. Ангажовање сарадника Географског института је настављено и током следеће фазе, односно током израде Просторног плана Републике Српске до 2015. године (усвојеног 2007), у следећим областима: руковођење радним тимом, дефинисање методолошких основа организације израде Просторног плана, руковођење тематском целином о природном комплексу и тематском целином Информатика. Дигитални подаци прикупљени током израде Просторног плана, послужили су као основа за формирање информационог система о простору Републике Српске.

Аутор текста: мр Радмила Милетић

Пројектни циклус: 1996-2000
Руководилац пројекта: др Милован В. Радовановић
Покровитељи: Министарство за науку и технологију Републике Србије
Носиоци пројекта: Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ у сарадњи са Географским факултетом Универзитета у Београду

Током 1995. године, Географски Институт „Јован Цвијић“ је разрадио и припремио тему за пројекат Географска структура и регионализација Србије којим би конкурисао код Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије. С обзиром да је Географски факултет Универзитета у Београду, конкурисао са истом темом, договорено је да се два сродна концепта споје у једну тематски сродну целину. Према програму истраживања, пројекат је реализован кроз шест подпројекта, уз учешће сарадника Географског института у три подпројекта.
1. Комплексна географска структура и регионализација Србије
2. Антропогеографска и демографска регионализација Србије
3. Основе за поставку Географског информационог система (ГИС) Србије

Аутор текста: мр Радмила Милетић